Krevetne stenice kroz istoriju

Ostaci krevetnih stenica pronađeni su čak i u grobnicama Egipatskih mumificiranih 
faraona, što pokazuje da je veza između čoveka i stenica postojala i pre više od četiri hiljade godina. Ipak, pretpostavlja se da je krevetna stenica evoluirala od vrste stenica koja parazitira na slepim miševima i da je napravila tranziciju sa šišmiša na čoveka još u vreme kada su praistorijski ljudi živeli u pećinama. Činjenica da su stenice ostale uz nas od civilizacijskih početaka pa sve do modernog doba nam pokazuje da imaju ogromnu moć adaptacije i da ih se čovečanstvo neće tako lako rešiti u skorije vreme.
U periodu posle Drugog svetskog rata, sintetički insekticidi (npr. DDT), kombinovani sa boljim uslovima života i kvalitetnijom gradnjom stambenih objekata, dovode do dramatičnog opadanja u populaciji krevetnih stenica širom Evrope i ostalih razvijenih zemalja širom sveta. Populacija stenica je ostala na veoma niskom nivou narednih 50 godina, sve do početka 21. veka nakon čega se primećuje ogroman porast učestalosti infestacija širom Evrope, Azije, Australije i S. Amerike. Povratak stenica u tolikom broju je verovatno kulminacija više faktora vezanih za njihovo preživljavanje, reprodukciju i širenje. Neuspeli tretmani koji su posledica nepravilnog i neozbiljnog sprovođenja mera i programa kontrole štetočina, su samo doprineli ogromnom porastu ovog problema.

Biologija krevetnih stenica

Da bi tretmani suzbijanja krevetnih stenica bili uspešni, bitno je razumeti različite aspekte njihove biologije i ponašanja. Dobro razumevanje biologije štetočine koju želimo da uklonimo je od suštinske važnosti za identifikovanje vrste, formiranje efektivne strategije i adekvatan tretman koju ona zahteva.
Krevetna stenica je vrsta kućne stenice koja pripada podfamiliji lat. Cimicinae. Ona je kosmopolitski insekt koji parazitira hraneći se krvlju čoveka, mačke, psa i drugih domaćih životinja, ali i krvlju zeca, glodara (pacova i miševa) i raznih ptica. Krevetna stenica najaktivnija je noću kada izlazi iz svojih staništa (kreveta, dušeka i drugog nameštaja) i usnim aparatom za bodenje sisa krv domaćina.
Krevetna stenica je insekt koji nije sposoban da leti već živi kao ektoparazit sisara i ptica hraneći se njihovom krvlju. Krevetne stenice rasprostranjene su na svim kontinentima osim Antarktika. Češće su u tropskim i umerenim staništima jer su izuzetno osetljive na temperaturu. Razvojni period stenice apsolutno zavisi od temperature, ispod 13°C prestaje sva aktivnost, ženke ne polažu jaja, a već položena jaja se ne izlegu. Iznad 36°C dolazi do oštećenja bakterija sa kojima žive u simbiozi i uz pomoću kojih sintetišu mikronutrijente, pa iz tog razloga ne mogu da prežive dugo na takvim temperaturama. Između ova dva temperaturna ekstrema stenice se nesmetano razvijaju kroz svih 5 stadijuma razvića do odrasle jedinke, s tim da je razviće proporcionalno brže što je temperatura veća. Na temperaturi od 33°C je potrebno oko 37 dana za potpuno razviće od jaja do adulta, dok je npr. na temperaturi od 17°C potrebno čak 128 dana za potpuno razviće. Isto važi i za period sazrevanja jaja, na temperaturi od 33°C jaja se izležu za samo četiri dana, dok je na 17°C potrebno oko 17 dana. Ženkama adulta je potrebno parenje barem jednom svakih 5-6 nedelja kako bi zadržale pun fertilitet, međutim veruje se da je prirodna učestalost parenja mnogo veća. Broj jaja koji ženka polaže zavisi od temperature i individualne varijacije. U toploj sobi, očekuje se oko 15-25 jaja nedeljno od samo jedne ženske jedinke, a oko 500 u toku celog života pod uslovom da ima konstantan pristup hrani i da se redovno pari.
Celo telo krevetne stenice pokriveno je dlačicama. Glava je mala i na njoj se nalaze ispupčene i dobro razvijene oči kao i antene (imaju 4 članka). Usni aparat je prilagođen za bodenje i sisanje pomoću rilice. Prednja krila su u vidu veoma redukovanih polukrilaca (lat. hemielitre), dok zadnja krila ne postoje. Tri para nogu sastoji se od po 6 članaka. Trbušni deo je ovalnog oblika i sastoji se od 8 segmenata. Larva u proseku, u jednom sisanju, usisa 5 mg, a ženka oko 7 mg krvi. Stenica najčešće bode noću a proces sisanja krvi traje u proseku 10 minuta. Kućna stenica u proseku živi do godinu dana, a glad podnosi i do 6 meseci.

Prepoznavanje krevetnih stenica

Prepoznavanje krevetnih stenica je prvi i krucijalni korak u rešavanju problema. Često se dešava da se zbog sličnog izgleda stenice greškom pomešaju sa nekim drugim čovekovim parazitima kao što su krpelji, vaši, buve, pa čak i nimfama bubašvabe. Iz tog razloga je potrebno uvek se obratiti stručnom licu koji će otkloniti svu dilemu i pristupiti rešavanju problema. Identifikacija stenica se vrši utvrđivanjem prisustva živih jedinki, jaja ili fleka nastalih od fekalnih materija koje stenica izbacuje ubrzo po završetku hranjenja. Fekalne mrlje su obično crne tačke nalik mastilu, koje se mogu pronaći na posteljini, dušeku i drvenom ramu kreveta, predstavljaju najčešći uzrok sumnje na krevetne stenice. Slične mrlje mogu proizveti muve, paukovi i buba prusi (Blatella Germanica). Još jedan od bitnih pokazatelja prisustva krevetnih stenica su ujedi na koži čoveka, ali oni sami bez prisustva ostalih dokaza ne mogu biti osnov za sumnju moguće infestacije krevetnim stenicama, jer postoji mnogo vrsta insekata koji prave slične ujede kao i alergijskih reakcija čoveka koji se manifestuju na sličan način. Reakcija na ujed se razlikuje od čoveka do čoveka. Kod nekih ljudi nema nikakve reakcije dok kod nekih može doći do pojave plikova pa čak i anafilaktičkih simptoma. Reakcija na koži se nekada može pojaviti čak dve nedelje posle ujeda stenica pogotovo ako je to prvi čovekov kontakt sa stenicama u životu. Zbog toga je teško utvrditi ako je čovek putovao, gde i kada su se ujedi zapravo dogodili, što često može dovesti do greške u pretpostavci da ih je doneo sa sobom kući i da se problem nalazi u njegovom krevetu. U suštini jedini pravi i opravdani razlog za hemijski tretman je isključivo prisustvo živih jedinki u krevetu i njegovoj okolini.

Medicinski aspekt
Bolesti i sekundarne infekcije

Mnoge studije sprovedene su u cilju utvrđivanja da li stenice mogu da prenesu bolesti sa jednog čoveka na drugog, tom prilikom one su u laboratorijskim uslovima inficirane različitim patogenima ali za sada još uvek nema nikakvih dokaza da stenice mogu preneti patogen sa jednog čoveka na drugog. Međutim one sa medicinske tačke gledišta ne smeju nikako biti zanemarene kao mogući vektor u širenju zaraznih bolesti. Reakcije na ujede su raznolike i mogu biti izuzetno opasne po zdravlje. Ujedi mogu na koži ostati nedeljama, ponekad čak i ostaviti permanentne ožiljke. U nekim slučajevima može čak doći do anemije ako je žrtva bila izložena velikom broju ujeda duži vremenski period.
Psihološki uticaj kao posledica infestacije krevetnim stenicama može izazvati mnogobrojne probleme kod čoveka. Psihološki problemi kao što su nemogućnost spavanja, loš san, noćne more, često buđenje, anksioznost i mnogi drugi su česta pojava nakon susretanja čoveka sa krevetnim stenicama. U nekim slučajevima kod ljudi se mogu javiti i mnogo ozbiljnije psihološke posledice kao što su fobije i halucinacije (delusional parasitosis), osećaj da su konstantno okruženi ili prekriveni krevetnim stenicama. Posledice mogu ostati i mnogo duže nakon uklanjanja infestacije, u nekim slučajevima je ljudima potrebna terapija i savetovanje da bi prevazišli nastale strahove i fobije.

Prevencija

Gotovo je nemoguće potpuno zaštiti neki objekat od ulaska krevetnih stenica, ali odredjene mere mogu biti preduzete da ako do infestacije ipak dodje, ona na vreme bude utvrdjena i eliminisana kako bi se uštedelo značajno vreme i novac.
U ugostiteljskoj industriji značaj proaktivnosti i spremne strategije u borbi protiv krevetnih stenica nikada nije bio značajniji. Negativna medijska pažnja i tužbe kao posledica infestacije krevetnih stenica predstavlja ogromnu opasnost hotelima i ostalim objektima ugostiteljskog tipa. U današnje vreme uz dostupnost interneta i smart telefona gotovo svuda oko nas , uzrujanom gostu hotela su potrebni minuti da vest o infestaciji hotela proširi po mnogobrojnim sajtovima za recenziju hotela i ostalim forumima, što bi moglo imati užasne posledice po poslovanje ubuduće. Jedino što hoteli u tim situacijama mogu uraditi jeste da uvere gosta da situaciju shvataju veoma ozbiljno i da već imaju implementirane sisteme zaštite, kao i stručnu DDD službu koja će problem u najkraćem mogućem roku rešiti. U cilju ranog otkrivanja infestacija postoje specifične klopke za monitroring krevetnih stenica koje su namenjene isključivo za njihovo otkrivanje. Redovnim monitoringom i pregledom može se rano utvrditi infestacija koja se u tom slučaju rešava jednim tretmanom.

Tretman

Pre svakog tretmana obavezna je inspekcija od strane stručnog DDD tehničara, koji će potvrditi ili odbaciti mogućnost postojanja aktivne infestacije. Ako je aktivna infestacija evidentna tehničar će utvrditi njene razmere. Jedna od najčešćih grešaka u tretmanu stenica jeste neprepoznavanje svih mogućih mesta na kojima se stenice mogu sakriti. Telo stenica je izuzetno tanko, pa se one mogu uvući u najsitnije otvore, rupice i spojeve kreveta, zidova itd. Pri inspekciji svih mogućih otvora se mora biti izuzetno oprezan kako ne bi došlo do uznemiravanja skrivenih stenica, koje bi se u slučaju opasnosti u panici raširile svuda.
U današnje vreme postoji mnogo metoda za uklanjanje aktivnih infestacija krevetnih stenica. One se uglavnom dele na hemijske i mehaničke metode. Mehaničke metode predstavljaju usisavanje, tretman vodenom parom, suvim ledom, tretman toplotom, smrzavanjem itd. Najefektivnije od ovih metoda su usisavanje i tretman toplotom. Usisavanjem se može značajno smanjiti populacija stenica u prostoriji, ali je hemijiski tretman ipak potreban nakon usisavanja da bi se eliminisale sve dobro skrivene stenice. Tretman toplotom je možda i najefektivnija metoda, jer na temperaturi preko 48°C jaja i svi stadijumi stenice umiru u veoma kratkom roku. Ipak ovaj metod kombinuje se sa hemijskim tretmanom, jer je potrebno prvo istretirati insekticidom, sve moguće izlaze i puteve kretanja stenica koje postanu izuzetno aktivne na visokoj temperaturi. Tretmani toplotom ma koliko efikasni bili imaju i svoje negativne strane. Oprema potrebna za izvodjenje ovakvih tretmana je teško dostupna i zahteva stručni profesionalni nadzor. Iz prostorija se mora izneti sav termički osetljiv material. Stenice sakrivene u debelim zidovima ili dušecima imaju dobru termalnu izolaciju, pa često ovakve tretmane prežive. Tretmani traju dugo od 8 do 12 sati. Za ovakve tretmane je potrebna ogromna količina struje, koja često nije dostupna.
Kada se sve uzme u obzir najefikasnija i finansijski najoptimalnija opcija jesu hemijski tretmani insekticidima. Međutim, već duži vremenski period dokazan je određeni stepen rezistentnosti stenica na grupe insekticida koje se najčešće koriste u njihovom suzbijanju kao što su piretroidi i karbamati. Nedavno su se na evropskom tržištu pojavili inovativni preparati za suzbijanje krevetnih stenica koji poseduju specifičan način delovanja, kao što su preparati na bazi analoga juvenilnog hormona rasta insekata. S-metopren je jedan od prvih komercijalizovanih analoga juvenilnog hormona rasta insekata. To jedinjenje imitira rad hormona regulatora rasta i na taj način sprečava metamorfozu iz jednog stadijuma razvića u drugi i sprečava formiranje odraslih inekata. Preparati koji su na bazi S-metoprena poseduju nekoliko prednosti u odnosu na konvencionalne insekticide. Oni su visoko selektivni, veoma niske toksičnosti za sisare i prihvatljivi su za životnu sredinu. Pošto S-metopren ne deluje direktno na odrasle forme insekata, često se koristi u kombinaciji sa insekticidima koji brzo deluju, kao i sa insekticidima sa rezidualnim dejstvom.
Bitno je da hemijske tretmane izvode obučeni DDD tehničari koji najbolje mogu proceniti način aplikacije, izbor najefikasnijeg preparata, kao i da prepoznaju potencijalna mesta za skrivanje stenica. Vrlo često je potrebno više od jednog tretmana.
Krevetne stenice su rastući problem u svetu, a popularizacijom turizma i sve većim migracijama stanovništva, pitanje je dana kada će se uvući i u naše krevete. Jedino što možemo je dočekati ih spremni sa već razvijenim strategijama odbrane i aktivnim sistemom monitoringa.

Izvor:
– European Code of Practice Bedbug Management
– www.killgerm.com