Sa prvim hladnim danima, prirodno je da glodari traže svoje sklonište i nove izvore hrane koje više nema na otovrenim prostorima kao u toplim letnjim mesecima.

Boreći se za opstanak neophodno im je sigurno sklonište sa izvorom hrane u blizini.

Migracije glodara nema iz podzemnih skloništa ako je temperatura niža od -10ºC. Oni u ovim skloništima mogu ostati i ispod snežnog pokrivača, kada su minimalno aktivni jer svu energiju koriste za zagrevanje i preživljavanje.

U toku zimskih meseci glodari koji žive na otvorenom se ne razmnožavaju ili se slabije razmnožavaju, mada ima podataka da oni koji su naviknuti na niske temperature (-8°C do -10°C, ako žive u hladnjačama npr.), mogu da se razmnožavaju i u tim uslovima.

Hladniji dani i manjak hrane na otvorenim prostorima, uslovljavaju glodare da migriraju u prostore gde mogu pronaći sklonište i hranu. Dakle, svi prostori koji su zaklonjeni od spoljašnjih uticaja sa dovoljnom količinom hrane, su glodarima s jeseni zanimljivi i oni će se povući u takve prostore.

Imajući ove podatke i poznavajući biologiju glodara, moramo povesti računa o sprečavanju ulaska glodara u objekte intenzivirajući mere koje inače sprovodimo pri zaštiti od ulaska glodara u objekte.

Preventivne mere su ključne u borbi protiv ovih neželjenih vrsta

Prostor oko objekta držati čisto i uredno (redovno održavanje zelenih površina, redovno uklanjanje smeća sa centralnih mesta za sakupljanje i sl.)

Proveriti da li su ispunjeni građevinsko-trhnički zahtevi za objekat koji, ako su pravilno izvedeni, smajuju mogućnost ulaska štetočina.

Pažnju treba obratiti na sve pukotine u zidu, kao i na rešetke na odvodnim cevima, na prozore koji se otvaraju, krovnu konstrukciju i sl. Zatvoriti sve pukotine i otvore oko dovodnih i odvodnih instalacija.

Postaviti mrežice na vrata i prozore, zatvoriti šahte i kanalizacione odvode rešetkama. Ugradnja ispravnih sifona i prepreka u kanalizacionom sistemu.

Ulazna vrata treba držati zatvorena uvek, odnosno zatvarati ih odmah nakon izvršenog posla.

Deartizacione kutije treba kontrolisati češće i pratiti aktvnost glodara na tim tačkama, kako bismo imali informaciju gde dodatno treba da obratimo pažnju pri zaštiti. Prilikom deratizacije najefikasnije je koristiti kvalitetan mamac koji je atraktivan za glodare.

Visok nivo higijene će umanjiti mogućnost prisutva glodara.

Da bismo efikasno delovali u borbi protiv glodara, svi bi trebalo da sprovodimo mere koje su do nas. Korisnici usluga DDD zaštite preduzimajući sve preventivne mere, kao i dodatne mere koje preporuče pružaoci DDD usluge, a sami pružaoci DDD usluga, praćenjem stanja na terenu bi trebalo da definišu neophodne mere –deratizaciju i sprovedu ih profesionalno uz već sprovedene preventivne mere.

Fizičke karakteristike i čula glodara

Za sam postupak deratizacije kao mere u borbi protiv glodara značajne su njihove osobine i navike.

Razumevanje fizičkih sposobnosti glodara, kao i njihovih čula može se iskoristiti za formiranje efikasne deratizacije. Na primer, pacovi su izuzetno dobri plivači i mogu plivati u otvorenoj vodi skoro jedan kilometar, takođe, skoro tri dana se mogu provlačiti kroz kanalizacione cevi čak i nasuprot toka kanalizacije. Pacovi, a pogotovo miševi, su odlični penjači. Pacov iz stojećeg položaja može da skoči do 90 cm. Pri silasku sa visinemogu da skoče 30 cm, a ako slučajno padnu sa visine od 10m ostaju nepovređeni.

Pacovi ne trče brzo, ali njihova brzina kretenja je izražena zbog skakanja pri kretanju. Tada se oni brzo umore pa traže sklonište (pukotine, deratizacione kutije), što je značajno prilikom sprovođenja deratizacije.

Zbog svojih tvrdih sekutića glodari mogu da glođu olovo, cink, aluminijum, tvrdo drvo, staklo, beton i sl. Ovaj njihov prirodni nagon se takođe dobro može iskoristiti prilikom deratizacije kada im se izloži kvalitetean parafinski blok sa mamcem koji će im biti atraktivan za glodanje.

Sve ove fizičke sposobnosti su omogućile glodarima da provedu stotine godina uz čoveka, dok čovek nikada nije uspeo da reši problem sa glodarima. Pored fizičkih sposobnosti, to su im omogućila i izuzetno osetljiva čula . Uz pomoć izuzetno razvijenog čula ukusa, glodari mogu prepoznati mamac lošeg kvaliteta ili čak miris čoveka što će glodare odbiti od konzumiranja preparata i na taj način otežati njihovo suzbijanje. Izuzetno razvijena čula sluha, mirisa i dodira im omogućuju snalaženje u okruženju kao i upozoravanje o znacima opasnosti. O odlikama rodenticida koji se koriste za deratizaciju smo pisali u prethodnom blogu.