Bezbednost hrane u savremenom svetu je jedan od najznačajnijih izazova za proizvođače, distributere i potrošače u prehrambenoj industriji. Tema bezbednosti hrane je takođe izuzetno aktuelna u naučnim krugovima jer za sobom povlači pitnje pre svega zdravstvenih, a zatim i ekonmoskih posledica koje može imati. Baš zbog zdravstvenih posledica, sprovođenje svih preventivnih mera uokviru lanca hrane, važno je da svi koji učestvuju u tome ili imaju direktan uticaj na bezbednost hrane, sprovode svoje zadatke profesinolano i odgovorno.
Pravilna primena higijenskih mera, kao i dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija je bitan element u procesu dobijanja bezbednog proizvoda. Definisanje i procena mogućih opasnosti smanjuje rizik od kontaminacije, a precizna dokumentacija i obrada podataka daje informacije o rezultatima rada i potrebama za preduzimanje određenih kontrolonih mera. Po ovim principima funkcionišu svi sistemi za kontrolu bezbednosti hrane, a jedan od najznačajnih faktora za njihovo efikasno uspostavljanje i funkcionisanje je i sprovođenje integralne kontrole štetočina.
Poznato je da neželjeni glodari, kao i neželjeni insekti spadaju u značajne rezervoare i vektore izazivače oboljenja. Takođe oni su i prenosioci uzročnika oboljenja mehaničkim putem. Ovi neželjeni organizmi mogu preneti mnoga oboljenja na ljude direktono ili preko hrane.
Pored izazivača bolesti koje mogu preneti, neželjeni organizmi stvaraju ogromen štete u indistriji hrane i to ne zbog sopstvene ishrane već zbog stvarne i moguće kontaminacije hrane.
Zanimljivo je da jedan par miševa u 6 meseci pojede 1,8 kg žitarica i odloži oko 18 000 zrnaca izmeta. Količina kontaminirane hrane je oko 10 puta veća od pojedene (Asaj A., 1999.).
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) procenjuje da glodari godišnje u svetu unište oko 30 miliona tona hrane.
Iz crevnog trakta muve je izolovano više od 50 vrsta različitih patogenih bakterija i oko 10 vrsta crevnih protozoa. Prosečan broj bakterija na površini muve iz nehigijenske sredine iznosi oko 4 milona. Prenošenje klica iz crevnog trakta muva se vrši preko izmeta i povraćanjem. Letnji prolivi kod dece su direktno proporcionalnii porastu broja muva (Asaj A. 1999.).
Da bi se sprečile ili na prihvatljiv nivo svele mogućnosti kontaminacije hrane štetnim insektima i glodarima, neophodno je redovno sprovođenje DD mera.
Redovnim monitoringom uz pomoć pravilno postavljenih kontrolnih tačaka i pravovremenim reagovanjem broj neželjenih organizama se može držati pod kontorolom i to tehničkim, (lepljivim klopkama, isušenjem bara, održavajne postorijenja, zatvaranje otvora, kanala, postavljenje zaštitnih mreža, otklanjaje potencijalnih izvora hrane, održavanjem higijene na visokom nivou), fizičkim (za insekte: temperatura, vlaga, UV uređaji za kontrolu insekata, za glodara: razne vrste klopki), hemijskim (insekticidi, rodenticidi) metodama. Na ovaj način smanjuje se mogućnost kontaminacije hrane i u promet se stavlja bezbedan proizvod.